Košarkaški tim Sjedinjenih Američkih Država stigao je na Olimpijske igre u Meksiku 1968. kao jedini osvajač zlatnih medalja na Olimpijskim igrama u muškoj košarci od prvog pojavljivanja ovog sporta na programu Igara 1936. godine. Očekivalo se da se, u pohodu do sedmog zlata, jednostavno prošetaju do finala u kojem bi trebalo da se sretnu sa moćnom ekipom Sovjetskog Saveza. Bilo je pretpostavki i nagađanja da bi u tom duelu možda čak Sovjeti bili favoriti za pobedu. Glavni razlog tome bili su neubedljivi nastupi američkih koledž-igrača na turniru održanom u Evropi tog leta, gde su ih nadigrali Jugoslavija i, posebno, Sovjetski Savez.
Amerikanci su svoje obavili, nošeni takmičarskim elanom i talentom devetnaestogodišnjeg Spensera Hejvuda, koji je postizao u proseku 16,1 poen po meču i kojega je dostojno pratio Džozef „Džo Džo Vajt”. Pobedili su u svih sedam utakmica pre polufinala sa Brazilom, koji je čak i pružio dostojan otpor — 75:63. Većina je tada očekivala peti uzastopni konačni obračun sa SSSR-om. No, ekipa Jugoslavije imala je druge ideje, pošto je ostvarila neverovatnu pobedu nad Sovjetima od 63:62, preciznim slobodnim bacanjima Vladimira Cvetkovića, pred sam kraj utakmice.
Iznenađujući finalisti, Jugosloveni su, u početku finalne utakmice, pokazali da su dostojni svog mesta u završnici Igara, ograničavajući Amerikance na vođstvo od 32-29 na kraju uzbudljivog prvog poluvremena. U nastavku, pokazalo se da su Hejvud, Vajt i ostali fizički i psihološki spremniji, možda delom i zbog umora Jugoslovena nakon iscrpljujućeg polufinala. Zaslužili su Amerikanci sedmo zlato za svoju zemlju.
Tri „Klonfera“ (Žućko, Trajko i Maroević), i ostali momci nisu mnogo žalili za propuštenom prilikom. Niko im ništa nije zamerao, naprotiv — dočekani su u svojoj zemlji mnogo burnije nego olimpijski šampioni na drugom kraju sveta.
Revanš za finalni poraz u Meksiku, usledio je već samo dve godine kasnije, na Svetskom prvenstvu u Ljubljani, kada je Jugoslavija, nažalost tada već bez Žućka, postala šampion sveta, ostavljajući Amerikance bez medalje.